Упознајте наше бивше ђаке!
Где су сада?
Марија Стојановић
-програмски менаџер-
Завршила сам Правну као ђак генерације и после средње уписала ФОН. На ФОН-у сам била ангажована у студентској организацији Case Study Club и била члан тимова који су представљали Факултет и Универзитет у Београду на престижним светским такмичењима- освојила сам и прво и друго и треће место на светским такмичењима у решавању пословних студија случаја
Тренутно радим у Мокрогорској пословној школи на позицији Програмског менаџера. Водим програм Бољи Бизнис који је намењен предузетницима и власницима бизниса.
Како си одлучила да упишеш Правно-пословну школу Београд, утисци о школи, какви су били школски дани, да ли си волела све предмете или се нешто посебно издвајало, шта ти је у школи помогло да будеш боља, школски живот...?
Правну сам желела да упишем јер сам се интересовала за криминалистику и безбедност. Мислила сам да ће се мој каријерни пут развијати у том смеру. Сваки нови почетак је тежак, много сам волела своју основну школу и била везана за друштво одатле, стога сам имала отпор према новој средини. Временом сам се навикла и упознала сјајне људе са којима сам заволела да проводим време. Није ми тешко падао одлазак у школу, нити на часове. Са лакоћом сам савладала свако градиво, ЧАК И МАТЕМАТИКУ, која важи за немогућу мисију у Правној. Чудно, али истинито. Поред редовних часова, обожавала сам ваннаставне активности и мислим да није постојало дешавање у школи да ја нисам била укључена. Правна ми је пружила доста могућности изван редовних часова- да упознам још ђака и да научим нове ствари. Издвојила бих драмску секцију код разредне Ирене, као најдражу активност у школи, али и припреме за такмичење из беседништва и симулације судског поступка.
Оно што није директно повезано са Правном, али захваљујући школи сам се нашла у најстаријој хуманитарној организацији на свету- постала сам волонтер Црвеног крста. Волонтирање у Црвеном крсту ме је обликовало као човека и дало неко искуство и перспективу која се само тамо може стећи, а да није било школе која ме је тамо послала, не бих имала додира са тим. Драго ми је што сам на часове могла да долазим и по завршетку школе да предајем вршњацима захваљујући сарадњи коју Правна има са Црвеним крстом.
Марија Стојановић
Да ли си након матуре искористила нешто што си у школи научила , како?
У школи и са свим активностима и обавезама које сам имала, научила сам како најбоље да управљам својим временом и да стекнем добре вештине организације. Дани су ми били испуњени и продуктивни, а увек је било времена и за пријатеље и за породицу.
Шта је извршило највећи утицај на то који ћеш факултет уписати?
Као неко ко је стално мењао мишљење у четвртом разреду шта ћу коначно уписати после средње, не могу да се сетим како сам дошла на идеју да упишем ФОН. Чак и није био у топ 5 избора факултета међу мојом генерацијом, можда је само нас троје на крају уписало тај факултет. Међутим, како је одмицала припремна настава након што сам ту одлуку донела, могу рећи да ми је професорка Лидија Цакић, професорка математике, била сјајна подршка и била отворена за свако моје питање. Посебно су ми значиле и њене припреме за такмичење из математике на које сам ишла.
Шта те је мотивисало на учење?
Мотивацију за учењем сам проналазила у томе што сам увек желела да будем најбоља. Мој карактер је такав да шта год радим, желим да дам све од себе, да радим најбоље што могу и да увек тежим максимуму. Ово ми је помогло да останем одговорна и да успоставим систем организације такав да могу све да стигнем.
Да ли би себе описала као амбициозну особу и зашто?
Мислим да моја претходна изјава даје одговор и на ово питање. Да, сматрам себе амбициозном. Једина особа са којом ћу се увек упоређивати сам ја сама. Увек ћу тежити ка томе да будем боља верзија себе и могу рећи да сам тако остварила све циљеве које сам себи поставила и које ћу наставити да постављам. Само тако могу да напредујем лично и да изградим себе у особу која може да допринесе и другима око себе. Верујем да ово може бити „клише“, али било је ситуација да ми пријатељи говоре како их мотивишем да и они буду бољи, а нема већег задовољства од тога.
Ко је највише утицао на тебе- вршњаци, родитељи или наставници?
Свако је имао одређени утицај на мене и мислим да је то природно. Зато себе треба да окружимо добром енергијом и правим људима. Када су у питању наставници у школи, заиста желим да кажем како смо имали сјајну разредну. Сада када сам мало старија, још више видим колико је њој стварно било стало да нас изведе на прави пут и да није ту да испуни фонд часова, већ да се свакоме посвети као педагог, наставник и родитељ. И то није само моје мишљење, већ и мишљење свакока из мог одељења.
Шта је највише допринело твојим образовним постигнућима?
Мојим постигнућима је највише допринела моја љубопитљивост и радозналост. Стално сам учила нове ствари, постављала себи задатке, правила планове и уживала сам у свему што сам радила. И наравно била сам упорна и истрајна за било какве изазове који би се нашли. Можда све ово звучи лако, али није увек све ишло по плану, тешко је било спремити пријемни, тешко учити и ускладити све обавезе, не спавати, имати посао, дружити се, излазити... али све је то процес кроз који морамо да прођемо и на крају се све исплати.
Како дефинишеш успех?
Успех је када имамо ту срећу да радимо оно што волимо. Никакав престиж, статус и новац никада неће бити показатељи успеха, већ ће луксуз увек бити бројна искуства, вештине и познанства која стичемо радећи оно што нас испуњава и оно што волимо. Зато увек треба да будемо радознали и да се трудимо да будемо боља верзија себе, бољи људи за заједницу у којој живимо и којој доприносимо.
Милица Шојић
-новинар на РТС-у-
Завршила Факултет политичких наука, одсек Новинарство и стекла звање дипломирани новинар. Тренутно на мастер програму Менаџмент у медијима и култури. Ради у редакцији Културног дневника на РТС-у.
Како си одлучила да упишеш Правно-пословну школу Београд, утисци о школи, какви су били школски дани, да ли си волела све предмете или се нешто посебно издвајало, шта ти је у школи помогло да будеш бољи/а, школски живот…?
Начелно сам хтела да будем адвокатица као моја тетка. Била сам одлична ученица у основној, ишла ми је историја и друштвени предмети. Ипак, гимназије нису биле опција. Хтела сам нешто усмреније и практично. На тестовма професионалне оријентације код педагога, Правно-пословна се испоставила као најбољи избор. Допала ми се зграда и локација на којој се налази. Школа ми се допала од самог почетка, професори су били дивни и отворени за разговор како о материји коју смо учили тако и о животу. Пријала ми је неформална атмосфера која је била све само не уштогљена. Обожавала сам канцеларијско пословање. На том предмету савладали смо вештину “слепог” куцања која ми служи и данас и мислим да је колико год банално звучало једна од највећих предности за мјој посао данас.
Да ли си након матуре искористила нешто што си у школи научила, како?
Поред канцеларијског пословања, веома ми је значило што смо имали поред историје још један предмет који се у том периоду звао историја - одабране теме, на коме смо радили нешто поптут семинарских радова са истраживањем. Поред српског језика и књижевности имали смо одвојене часове правописа, што ми је доста значи и данас. Пословни енглески је такође веома значајан за коју год даље професију да се определите.
Шта је извршило највећи утицај на то који ћеш факултет уписати?
У другом разреду професорка српског је инсистирала да се придружим новинарској секцији. У том тренутку школа се укључила у пројекат ЕУ Инфо центра на коме смо прошли школицу медијске писмености и у оквиру пројекта као секција покренули смо школски порталн Правну страну. Као награђени на том пројекту/конкурсу, награђени смо путовањем у оквиру кога смо ишли у Словенију, Словачку, Аустрију и Мађарску. У тим државама постеили смо њихове најзанчајније медијске установе, а по повратку у Србију ишли смо у облилазак наших најзначајнијих медија. Већ тада сам знала да је новинарство моја професија и да желим да студирам нешто што би ме усмерило ка томе. Мало сам истраживала и убрзо се одлучила за Факултет политичких наука. Рекла бих да сам ту одлуку донела веома рано, али то ми је заиста помогло да се фокусирам и да наредне две године посветим томе. Све време сам активно извештавала са школских догађаја и писала за школски портал. Са активним припрема пријемног, почела сам у другом полугодишту четвртог разреда. Новинарство на ФПН-у био је једини програм на који сам аплицирала и упала.
.
Милица Шојић
Шта те је мотивисало на учење?
То што сам врло рано схватила шта хоћу. Циљ је био јасно постављен. Када за себе имате само једну опцију, што не сматрам нужно исправним, сву енергију и напоре усмерите само на то.
Да ли би себе описала као амбициозну особу и зашто?
Иако моја околина би, ја сама себе можда и не бих. Нисам предузимљива претерано и рекла бих да су ми животни апетити скромни. Када се одлучите за новинарство, две су „жртве“ које би требало узети у обзир. Живећете скромно, али испуњено, сваки дан ће вам бити другачији, процес учења за вас се никада не завршава и ако свој посао радите етички и професионално, спаваћете мирно. Уколико се пак одлучите за приступ какав се данас новинарима најчешће приписује, можда ћете уживати у нешто већим материјалним бенефитима, међутим они вам неће гарантовати миран живот и уважавање околине. Зато бих увек пре бирала први пут. Можда у томе лежи моја амбиција, да останем на исправном путу упркос бројним егзистенцијалним и моралним изазовима
Ко је највише утицао на тебе- вршњаци, родитељи или наставници?
Рекла бих да је то цео један систем подршке. Свој пут сам бирала и градила сама. Родитељи су били ту да ме подрже, наставници да препознају моје афинитете, а пријатељи су били ти који су увек веровали да ћу бити оно што данас јесам.
Шта је највише допринело твојим образовним постигнућима?
Јасно дефинисани циљеви. Увек сам знала чему стремим. Организација времена и простора је кључна. Четири и по године живела сам у табелама, сатницама и планерима. То ми је помагало да останем активна на свим животним пољима. Да ниједан аспект живота не трпи. Исплатило се.
Како дефинишеш успех?
За мене је успех када изађем из редакције знајући да у емисију улази прилог којим сам потпуно задовољна, прилог кроз који сам научила нешто ново о тој области, кроз који сам упознала значајне саговорнике и остварила контакте. Успех је када у дану који подразумева колегијум, истраживање, терен, снимање, писање и монтирање успем да углавим кафу са породицом, ручак са колегама и пиће са пријатељима. За мене је успех могућност гледања предпремијерних извођења представа, да би се о њима писало, могућност престављања најновијих наслова, могућност разговора са најзначајнијим људима из света културе и уметности. Успех је када ме приликом поновних сусрета саговорници подсете на претходну сарадњу уз похвалу и израз захвалности. За мене је успех то што сам на четвртој години факултета прихватила да након одрађене праксе останем у редакцији Културног програма РТС-а. Упркос страху да ће то пореметити моје струдије. Успех је то што сам истрајала, и за годину и по, упоредо са послом дипломирала и након пола године уписала постдипломске на Факултету драмских уметности. Успех је кафа после предавања на ФДУ, у прелепој згради факултета са кога потичу и излазе најзначајнији ствараоци данашњице.
За мене је успех што ме након 6 година, управа моје средње школе сматра ученицом која је нешто постигла.
Нина Симић
- ментор за студије -
Завршила Српски језик и књижевност. Запослена у Ино Едукацији, центру за школовање у иностранству. Бави се профилисањем младих људи које и води кроз цео процес аплицирања. Помаже им да одаберу најбољи програм и универзитет за себе те их прати до момента док не оду на студије.
Како си одлучила да упишеш Правно-пословну школу Београд, утисци о школи, какви су били школски дани, да ли си волела све предмете или се нешто посебно издвајало, шта ти је ушколи помогло да будеш боља, школски живот...?
Првенствено сам се одлучила на Правно-пословну школу јер ми је било важно да ипак имам неко звање након завршене средње школе. Нисам ни сумњала да ћу комплетно заобићи право у својој каријери и окренути се студијама књижевности на Филолошком факултету, а касније се бавити нечим потпуно изван обе ове академске дисциплине. По природи сам увек била друштвењак, претпостављате да ми математика није била омиљени предмет! :) Оно што је мени оставило највећи утисак из мојих средњошколских дана јесу предивни и инспиративни професори, омиљено школско двориште, као и пријатељи које сам стекла за цео живот и са којима се и данас свакодневно дружим.
Да ли си искористила у "стварном свету" нешто што си у школи научила, како?
Средњошколско доба сматрам најбитнијим у развоју сваког појединца, те је важно одабрати добру школу и окружење пуно подршке. У Правној се увек неговао оптимистичан став ка будућности, те смо матурирали са пуно ентузијазма, што је неопходно за стварни живот који нас све касније чека.
Нина Симић
Шта је извршило највећи утицај на то који ћеш факултет уписати?
Уписала сам прво Правни факултет, повучена својим пријатељима и мотивацији коју сам понела из школе. Касније сам схватила да то и није баш за мене. Природно је да са деветнаест година нисмо сигурни чиме бисмо се бавили у будућности, сасвим је нормално предомислити се и почети од почетка. Љубав ка књижевности сам гајила одувек. Томе може да посведочи и моја професорка Биљана Тасић Козић која је увек била пуна подршке и неговала моју склоност ка овој теми. Схватила сам да је битно студирати оно што волиш, а не шта је "исплативо". Упорност и рад се у животу увек препознају, у којем год правцу да кренете - успех је загарантован, уколико негујете ове особине и уколико волите оно чиме се бавите. :)
Шта те је мотивисало на учење?
Сад би се моје другарице из средње засмејале, али смо ми стално учили сви заједно. :) Како на часовима, тако код кућа, у ходницима, у школском дворишту. Мислим да је кључ у томе да никада нисмо осећали огроман притисак и стрес. У већини случајева нам је одговарао начин рада на самом часу, где се пуно тога и запамти уколико се слуша. Имали смо предивне професоре који су нам пружали подршку у сваком смислу, те ни мотивације за учење није мањкало.
Да ли би себе описала као амбициозну особу и зашто?
Амбиција је нешто што се гради успут у животу. Треба да пронађете оно у чему сте добри, да препознате своје вредности и да почнете марљиво да радите на својим циљевима. Временом се јесам изградила у амбициозну особу, али ништа од тога не вреди уколико немате вере у себе и своје изборе. :)
Ко је највише утицао на тебе- вршњаци, родитељи или наставници?
Све су ово важне личности у нашим животима који утичу на наш даљи развој. Поред родитеља и професора, пре свега бих истакла своје пријатеље. Заједно растемо већ петнаест година, учимо једни од других и пружамо подршку на сваком кораку. Са њиховим аплаузом и навијањем из првог реда, сваки успех је још већи и лепши.
Шта је највише допринело твојим образовним постигнућима?
Мојим како образовним, тако и каријерним постигнућима је допринела пре свега упорност и истрајност, али исто тако и срећа, коју не треба занемарити. :) Имала сам привилегију да сам се пронашла у свом садашњем послу, ментора за студије у иностранству, и да се свакодневно усавршавам и учим нешто ново. Храброст и позитиван став су предслов за свако постигнуће.
Како дефинишеш успех ?
Успех је све оно што ви себи зацртате и поставите као циљ. Живимо у веома брзом свету, где се намећу бројне вредности и "исправни" начини живота, пожељне каријере и слично. Све оно што вас испуњава и у чему проналазите срећу је ваш лични успех. Од тога увек треба да се пође. Свако има своју причу и своје одлуке, а успех је врло индивидуална ствар за сваког од нас. Мој студент је данас добио потпуну стипендију за основне студије у Италији и то је мој највећи успех за данас! :)
Лука Тешановић
- председник фолклорног ансамбла -
Моје име је Лука Тешановић(годиште 1993.), председник сам фолклорног ансамбла "Свети Ђорђе" из Београда и поносни некадашњи ученик Правно- пословне школе.
Моја повезаност са Правно- пословном школом датира још од састављања листе жеља, где су мој избор била само три смера у поменутој школи.
(Пословни администратор, правни техничар и службеник у осигурању, тим редоследом)
Обзиром да живим у непосредној близини XIII београдске гимназије, отац је тражио максимално креативне разлоге да ме одврати од моје зацртане идеје и убеди да упишем друштвени смер у гимназији.
Мали подсетник:
Те године је за смер администратора било неопходно преко 90 бодова, уз само 2 разреда од 24 ученика.
Одељење 1-3 добило је непоновљивог разредног старешину. Уз све њене професорске квалитете, ипак бих издвојио мајчински однос и велико срце Биљане Дичовски.
Тон у здравој причи средње школе увек дају професори и окружење.
Синоним за школовање у Правној су најлепши делови филма "Лајање на звезде", где је наш однос са професорима био јако близак, али пун поштовања.
Авантуристички дух Радмила Ј.Ж. Милошевића, професорска елеганција у предавању градива Диане Кнежевић- Петровић или невероватна ризница знања Наталије Михајловић су заиста само делић успомена на те сјајне људе. (Било је заиста још много одличних професора)
Прегршт успешних правника, економиста, службеника продефиловало је ходницима Светогорске 48.
Међутим, пуно нас који нисмо завршили у тим браншама, нашли смо пут од уметноси до електротехнике.
Тренутно водим ансамбл од преко 450 чланова. Представљали смо културну баштину Србије по читавој Европи, али и Узбекистану, Казахстану, Киргистану, Саудијској Арабији, Катару, Алжиру, Уједињеним Арапским Емиратима. Са својим тимом сарадника реализовао сам целовечерње концерте у "Сава центру" , "МТС дворани", "Коларцу", Народном позоришту у Београду...Освојили смо велики број награда и признања на интернационалним фестивалима.
Једну посебну "награду" освојио сам у средњој школи, а то је моје пријатељство са господином Алексом Ћелапом.
Захваљујем се мом одељењу, Биљани Дичовски, целој генерацији и свим професорима који су допринели да моје успомене из средње школе буду баш овакве.
За крај, често уз шалу са својим оцем, који је енормно важна особа у мом животу, спомене колико је срећан што га онда нисам послушао и уписао гимназију.
Верујте и пратите свој пут!
Младен Петровић
- истраживач сарадник -
Правно-пословну школу сам завршио 2014. године, као носилац Вукове дипломе, након чега сам уписао Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, студијски програм Агроекономија и рурални развој. У току студија био сам активни члан Савеза студената Пољопривредног факултета и члан Студентског парламента, где сам заступао студентска права у скоро свим органима факултета (етичке комисије, наставно-научно веће, савет факултета). Након завршених основних и мастер студија, уписујем докторске академске студије 2020. године, и по конкурсу Министарства науке, технолошког развоја и иновација, као талентовани млади истраживач, запошљавам се у Институту за примену науке у пољопривреди у Београду, на позицији истраживач приправник за економске анализе у пољопривреди. Истраживања које радим за потребе докторске дисертације јесу организационо-економски аспекти у производњи грожђа и вина, а такође нешто што бих издвојио као поље свог рада, јесте и употреба дронова у пољопривреди. Имам исксутва у спровођењу неколико међународних и националних пројеката, члан сам организацоих одбора два међународна научна скупа и од недавно сам члан сарадник Матице Српске.
Како си одлучио да упишеш Правно-пословну школу Београд, утисци о школи, какви су били школски дани, да ли си волео све предмете или се нешто посебно издвајало, шта ти је у школи помогло да будеш бољи, школски живот...?
Правно-пословна школа је била на првом месту моје листе жеља, конкретно смер банкарски службеник, који је тад био веома популаран, а уписао сам га јер ме је интересовала економија. Веома ми се свидела област економије, а у школи сам стекао одлично знање из области економије, права и финансија, што ми је много значило током студија, и верујем да је стечено знање у Правној школи веома допринело мом каснијем успеху. Друштво у школи је било одлично, као и професори, тако да сам врло радо ишао у школу и лако савладао предвиђено градиво. Нешто што није уобијчајено за Правну школу, али ту сам се веома заинтересовао за математику, где сам чак дошао и у до републичког такмичења, можда баш зато јер ми је разредна Александра Величковић предавала математику. Нешто што бих посебно издвојио и похвалио јесу професори Правне школе, који су нам са великом пажњом преносили своја знања.
Да ли си након матуре искористио нешто што си у школи научио , како?
Поред стеченог знања из области економије, финансија, права, које ми је било одлична основа за даље студирање, научио сам како на најбољи начин да организујем своје време. Поред тога што сам активно тренирао фудбал за време школовања, успео сам да завршавам и све обавезе у школи, и то са одличним успехом. Та добра организација ми је много помогла да лакше савладам градиво и положим испите, а доста ми значи и тренутно, на послу. Не кажу џабе да је добра организација већ половина урађеног посла.
Шта је извршило највећи утицај на то који ћеш факултет уписати?
Почетком четврте године у школи, почео сам да размишљам на који факултет ћу ићи. У оптицају су били ФОН, ФПН, Правни и Економски факултет. Како се време за пријемни приближавало, избор се сузио само на ФОН и Економски, јер сам ипак одлучио да наставим своје школовање у области економије или менаџмента. Међутим, сасвим случајно сам чуо за смер Агроекономија и рурални развој на Пољопривредном факултету. Након што сам се детаљније упознао са смером и предметима које ћу имати у току студија, схватио сам да је студијски програм веома сличан као на Економском факултету, али да има и неке занимљиве и специфичне предмете који се односе на пољопривреду и прехрамбену индустрију. Сматрао сам да је шири аспект образовања увек боља опција, и због тога сам се ипак одлучио за наведени студијски програм на Пољопривредном факултету. Такође, увек сам волео да се бавим стварима које имају утицај на ширу друштвену заједницу, а мислим да је производња хране нешто основно, и да је то неисцрпно поље у оквиру ког се може научити али и постићу нешто ново. На крају од нас 24 из одељења, још троје ученика је уписало исти студијски програм. Сви смо завршили факултет, и свако је успешан у својој области рада. Неки раде у међународној трговини великих компанија које се баве производњом и трговином пољопривредно-прехрамбених производа, неки раде у сектору рачуноводства и финансијске аналитике...и ту до изражаја долази онај „шири“ аспект образовања који сам споменуо.
Шта те је мотивисало на учење?
Мотивација за учењем се најпре огледала у томе што сам све своје обавезе увек волео да завршим на време, и наравно са што бољим успехом. Поред тога што сам учио и остваривао одличан успех, био сам и веома активан у друштвеном животу, кроз спорт, путовања са друштвом и слично. Увек ме је водила мисао да би човек радио оно што воли а уједно радио и нешто што га опушта, мора бити максимално добро организован како би подједнако уживао и у послу и током одмора. Тако да се код мене увек знало кад се учи а кад се одмара.
Да ли би себе описао као амбициозну особу и зашто?
Себе сматрам амбициозном особом, и сматрам да сви треба да буду амбициозни јер ће једино тако постићи свој максимум у свим сферама живота. Увек сам себи задавао неке јако високе циљеве, које нисам наравно баш увек достизао. Али некад кад себи поставимо јако висок циљ и испунимо можда 70-80% тога, иако нисмо постигли крајњи циљ, бићемо задовољни учињеним јер је то опет много више него код оних особа који нису толико амбициозни и чији су циљеви лако достижни. Постављањем виших циљева „тренирамо“ сами себе у томе да из дана у дан будемо све бољи, како би те циљеве достизали.
Ко је највише утицао на тебе - вршњаци, родитељи или наставници?
Сматрам да су сви од наведених имали одређен степен утицаја на мене, али наравно само у оном обиму који сам ја сматрао потребним. Увек сам се трудио да околина на мене утиче само у позитивном смислу, да то буду неке добре ствари. Наравно некад би се десило и нешто лоше у мом окружењу, али сам се трудио да то максимално игноришем. Јако је битно да у том добу средњошколског образовања научимо да „каналишемо“ утицај околине и прилагодимо га себи, јер је то много битно за каснији део живота, када ћемо се сусретати са много озбиљнијим ситуацијама и одлукама.
Шта је највише допринело твојим образовним постигнућима?
Мислим да је мојим постигнућима највише допринела моја одговорност, организационе способности и то што сам увек волео да научим нешто ново. Наравно, нека област ми је била мање, а нека више интересантна, али сам на све гледао подједнако и са истим циљем, да их савладам што боље и добијем што боље оцене, како у току средњошколског образовања тако и на факултету. Као што сам већ споменуо, мислим да је организација ту имала највећи допринос, јер сам знао да своје време искористим на најбољи могући начин и кад је у питању учење, и кад је у питању провод, дружење или нека друга активност.
Како дефинишеш успех?
Успешном особом сматрам ону особу која ужива у ономе што ради, самим тим та особа има велики потенцијал да оствари одличне резултате у том послу, а то значи и да је успешна. Јер као што је Конфучије рекао „Одабери посао који волиш и нећеш морати радити ниједан дан у свом животу.“ Такође, успешним особама сматрам особе које имају мало шири поглед на свет, којима није битно само лично напредовање, већ пружање помоћи и особама које имамо у свом окружењу (пријатељи, рођаци, комшије), јер им некад наша помоћ може бити од великог значаја у њиховом напредовању, па је самим тим много лакше када као друштво сви заједно идемо напред.